Показало се немогућим ослобођење од Стаљина а да се он не понови, у најмању руку, естетички, и зато је нова совјетска уметност и схватила Стаљина као естетички феномен како би га поновила и на тај начин се ослободила од њега. Изграђујући истовремено и текст и контекст, практикујући конструкцију и деконструкцију, пројектујући утопију и истовремено је преобраћајући у антиутопију, та уметност хоће сама да уђе у митолошку породицу, што јој омогућује да се према том истом Стаљину оноси без ресантимана али са осећањем надмоћности: у сваком житу има кукоља.'
превео Добрило Аранитовић
прво издање
2009
11 х 18,5 цм
190 стр.
броширан повез
ћирилица
978-86-519-0176-1